Друштвене одлике Северне Америке

Кључни појмови:
Становништво
Насеља
Привреда

Становништво: Староседеоци Северне Америке су Индијанци, Алеути и Инуити. Сматра се да су се на простору Северне Америке населили пре око 20.000 година. Доселили су се из Азије преко Беринговог мореуза. На простору Средње Америке живели су народи Астека, Маја, Олмека и Толтека. Први европљани који су допловили до обала Северне Америке били су Викинзи, међутим они се на овом простору нису дуже задржали. Са Колумбовим открићем кренуло је насељавање становништвом из Европе. Прво су ове просторе насељавали Енглези, Французи и Холанђани а касније и Ирци, Данци, Италијани и други европски народи. Црно становништво из Африке присилно је довођено од 17. до 19. века као робови за рад на плантажама. Насељавање европског становништва на ове просторе значило је и уништавање Индијанаца. Земља им је отета а они су истребљивани или сатерани у ограничена подручја – резервате. Данас они чине само око 1% укупне популације континента и живе у више од 500 резервата.

Северна Америка је трећи континент по величини, а четврти по броју становника. Захвата површину од 24.490.000 km² и на том простору према подацима УН за 2018. годину живи 587.615.000 становника. Просечна густина насељености износи 24 ст/ km².

Северно од реке Рио Гранде становништво претежно говори енлеским и француским језиком (покрајина Квебек у Канади), док је јужно од ове реке доминантан шпански језик. Доминантна религија је хришћанство.

Насеља: Становништво Северне Америке није равномерно распоређено. Највећи број становника живи у градовима, а САД и Канада спадају међу најурбанизованије земље света где преко три четвртине становништва живи у градским подручјима. Највећи градови су: Њујорк, Бостон, Филаделфија, Вашингтон, Балтимор, Чикаго, Милвоки, Детроит, Торонто, Монтреал, Лос Анђелес, Сан Франциско, Сан Дијего, Ванкувер, Сијетл, Хјустон, Мексико Сити, Монтереј, Хавана, Панама, Гватемала и други.

Њујорк је највећи град у Сједињеним Америчким Државама.

Привреда: Након Колумбовог отрића Америке, досељено европско становништво се пре свега бавило пољопривредом. До великих промена је дошло тек у последињих сто година када је започео век индустријализације, тако да се свега 5 % становништва САД-а и Канаде бави пољопривредом, али захваљујући механизацији остварују највеће приносе на свету. Економија се заснива на услугама, продаји информација и производа високе технологије. Центар високе технологије налази се у Силицијумској долини (Сан Франциско) у Калифорнији. На континенту се налазе значајна природна богатства: угаљ, нафта, гас, уран, олово, цинк, злато, сребро, платина итд. Нафте и гаса највише има на подручју Мексичког залива, угља на подручју Апалача док су остала природна богатства распрострањена широм континента. Мексико је први у свету по производњи сребра. У шумама Средње Америке расту скупоцене врсте дрвећа: махагони, кедар, каучуковац и друга. Пољопривреду карактерише монокултура коју одликује једна пољопривредне културе на великим површинама. Због тога се у Северној Америци могу издвојити појасеви гајења кукуруза, пшенице, памука, дувана итд. На простору Средње Америке претежно се гаји кукуруз, јечам, пиринач, пасуљ, соја, кромпир итд. За извоз се гаје памук, кафа, дуван, какао, ванила, кикирики, зачини, банане, ананас, шећерна трска и други пољопривредни производи.

Индустрија је високоразвијена. У САД-у се налази седиште пројних мултинационалних компанија као што су: Форд, Крајслер, Епсон, ИБМ итд. САД, Канада и Мексико су чланице Северноамеричког савеза за слободну трговину. Саобраћај је развијен, Северна Америка је на првом месту у свету по укупној дужини путева, развијен је авио саобраћај, а на Великим језерима и реци Мисисипи развијен је пловни саобраћај. За поморски саобраћај веома је значајан Панамски канал који спаја Тихи и Атлантски океан (Карипско море).

Провери знање кроз игру.

Лекције на сајту су бесплатне, кликом на оглас који се налази у лекцији омогућавате да тако и остане. Хвала.

Za vreme korišćenja bilo koje stranice na veb-sajtu egeografija.rs, možemo da sačuvamo određene informacije na korisnikov uređaj, putem „kolačića“ (eng. „cookies“).