Рударство Србије

Кључни појмови:
Рударство
Рудно богатство
Руде метала
Руде неметала

Рударство у Србији се развијало још од најстаријих времена. И данас у Србији постоје разноврсна лежишта руда метала и неметала.

Рудно богатство према намени и врсти можемо поделити на следећи начин:

  • енергетски извори минералног порекла:
    • угаљ,
    • нафта,
    • природни гас.
  • црни метали:
    • руда гвожђа,
    • оплемењивачи челика (хром, манган, никл, молибден, кобалт итд).
  • руде обојених метала:
    • бакар,
    • олово, 
    • цинк, 
    • антимон, 
    • боксит.
  • племенити метали:
    • злато,
    • сребро,
    • платина,
    • паладијум.
  • ретки метали (бор);
  • радиоактивни метали (уранијум).

Осим руда Србија има и значајна налазишта неметала (цементни лапорац, азбест, барит, глина, кварц, грађевински камен и други).

Резерве угља у Србији су велике, највећи део тих резерви чини лигнит у Косовско – метохијском, Колубарском и Костолачком басену.

Резерве нафте и гаса су мале и има их на простору Баната, а уљаних шкриљаца у околини Алексинца.

Гвожђа највише има на простору Мокре Горе, а никла и хрома на подручју Косова и Метохије.

Обојени метали су највеће рудно богатство Србије. Бакра највише има на подручју источне Србије у Бору, Мајданпеку, Великом Кривељу и Церову. Олова и цинка највише има у копаоничкој рударској области (Стари Трг, Бело брдо, Ново брдо, Ајвалија) и у руднику Трепча у близини Косовске Митровице. 

Злато се у Србији добија као пратећи елемент при преради руде бакра, олова и цинка. Слично злату добија се и сребро
Налазишта уранијума има на Старој планини.

Провери знање кроз игру.

Лекције на сајту су бесплатне, кликом на оглас који се налази у лекцији омогућавате да тако и остане. Хвала.

Za vreme korišćenja bilo koje stranice na veb-sajtu egeografija.rs, možemo da sačuvamo određene informacije na korisnikov uređaj, putem „kolačića“ (eng. „cookies“).