Број и распоред становништва на Земљи

Кључни појмови:
Број становника
Кретање становника
Екумена
Анекумена
Густина насељености
Размештај становништва

Број становника представља скуп људи који живи и ради на једном одређеном простору и који се током времена мења. Промена броја становника у демографији се назива кретање становништва.

Процењује се да је почетком трећег миленијума старе ере (пре 5000 година), на нашој планети живело око 20 милиона људи, 500. године старе ере око 100 милиона, а на почетку нове ере 200 милиона. 

Саставни део праћења кретања становништва су његове прогнозе и пројекције. Оне се међусобно веома разликују. Једна од прихваћенијих краткорочних пројекција становништва предвиђа да ће 2025. године на Земљи живети око 7,86 милијарде становника а 2050. године 9,10 милијарде становника. 

У демографији светске популације је укупан број људи који тренутно живе на Земљи, а процењује се да је 2021. године било 7,88 милијарде људи. 

Нису све области на Земљи повољне за живот тако да нису сви делови Земљине површине насељени. Насељени део Земљине површине назива се екумена, а не насељени анекумена.

И у стално насељеним деловима Земљине површине нису свуда једнаки услови за живот, због тога је екумена неједнако насељена. Као основни показатељ интензитета насељености користи се густина становништва. Густина насељености изражава се бројем становника на квадратном километру.

Размештај становништва на Земљи ограничен је многим природним условима: безводност Сахаре, непроходност и нездрава клима Амазоније и прашума у Африци, хладноћа и вечити лед и снег северних и јужних поларних предела, високе планине и друго. Размештај становништва је и у вертикалном смислу прилично неуједначен. Више од половине светске популације живи испод 200 метара надморске висине а свега 1,5% изнад 2000 метара. Један од најважнијих природних фактора који утиче на густину насељености је клима. Управо због тога ¾ светског становништва живи у северном и јужном умереном појасу.

На планети Земљи можемо издвојити четири велика подручја са највећом густином насељености. То су источна Азија, јужна Азија, западна Европа и североисточни део Сједињених Америчких Држава. У ова четири подручја живи више од половине светског становништва. Најгушће насељени континенти су Европа и Азија. Најређе насељени континент је Аустралија.

Просечна густина насељености у Србији износи око 102 становника на 1 km², што је изнад просека за Европу. Најгушће су насељене територије великих градова, посебно Београд, где живи скоро петина становништва Србије. Велику густину насељености имају Косово и Метохија и Јужно Поморавље. Најређе су насељена планинска места, простори са ниским природним прираштајем и интензивним исељавањем.

Провери знање кроз игру.

Лекције на сајту су бесплатне, кликом на оглас који се налази у лекцији омогућавате да тако и остане. Хвала.

Za vreme korišćenja bilo koje stranice na veb-sajtu egeografija.rs, možemo da sačuvamo određene informacije na korisnikov uređaj, putem „kolačića“ (eng. „cookies“).