Вардарска зона

Кључни појмови:
Вардарска зона
Копаоничке планине
Шумадијске планине
Јадарски блок
Косовска и Метехијска котлина

Планинама Вардарске зоне припадају Копаоничке, Шумадијске и планине Јадарског блока. Овој зони припадају и планине Перипанонског обода: Фрушка гора, Космај, Цер и Авала.

Копаоничкој групи припадају: Копаоник, Гоч, Жељин и Столови. Највиши врх Копаоника је Панчићев врх, висок 2.017 метара, а ова планина је позната по зимском туризму и представља најзначајнији ски центар Србије. Копаоничке планине су такође познате по рудном богатству и термоминералним изворима. 

Шумадијској групи припадају: Рудник, Котленик, Гледићке планине, Јухор, Венчац, Букуља, Космај и Авала. На подручју Шумадије јављају се крашки облици рељефа као што су вртаче, увале и мање пећине.

Јадарском блоку припадају планине: Повлен, Маљен, Сувобор, Гучево, Јагодња, Цер и Соколска планина. У рељефу овог подручја доминирају скоро сви крашки облици, осим крашких поља. Познате су вртаче Лелићког краса, а од подземних крашких облика најпознатија је Петничка пећина.

На наредној мапи су приказане све наведене планине.

Косовска и Метохијска котлина се налазе између Динарске и Вардарске зоне. Настале си тектонским покретима, тачније спуштањем копна дуж раседа између планина. Косовску и Метохијску котлину деле ниске планине: Дреница, Црнољева, Језерска и Жар планина. Метохијска котлина је највећа котлина у Србији.

На наредној мапи су приказане све наведене планине и котлине.

Провери знање кроз игру.

Лекције на сајту су бесплатне, кликом на оглас који се налази у лекцији омогућавате да тако и остане. Хвала.

Za vreme korišćenja bilo koje stranice na veb-sajtu egeografija.rs, možemo da sačuvamo određene informacije na korisnikov uređaj, putem „kolačića“ (eng. „cookies“).