Географска ширина и дужина

Кључни појмови:
Географска ширина
Географска дужина
Географске координате
Часовне зоне

Положај било ког места на Земљи можемо одредити помоћу картографске мреже. У односу на почетну паралелу одређујемо географску ширину, а у односу на почетни меридијан одређујемо географску дужину неког места.

Како екватор дели Земљину површину на северну и јужну полулопту то значи да неко место може имати северну или јужну географску ширину. Гринички меридијан дели Земљину површину на источну и западну полулопту тако да неко место може имати источну и западну географску дужину.

 Како се означава географска ширина и дужина?

  • N или СГШ (северна географска ширина),
  • S или ЈГШ (јужна географска ширина),
  • E или ИГД (источна географска дужина),
  • W или ЗГД (западна географска дужина).

Кретањем северно или јужно од екватора одређујемо географску ширину. Места која се налазе између екватора и полова могу имати 0º – 90º северне или јужне географске ширине. Најдужа паралела обележена је са 0º или нулта паралела, други назив за екватор. Највећу географску ширину имају Северни и Јужни пол 90º зато што су најудаљенији од екватора.

Кретањем источно или западно од гриничког меридијана одређујемо географску дужину. Места која се налазе између гриничког меридијана и 180. меридијана у правцу истока и запада могу имати 0º – 180º источне или западне географске дужине. Почетни меридијан обележен је са 0º или нулти меридијан, други назив за гринички меридијан. Највећу географску дужину имају места 180º источно и 180º западно од гринича.

Екватор и Гринички меридијан на карти света

Подаци о географској ширини и дужини се једним именом називају географске координате.

Оно што је на нашем телу ширина на географској карти би била дужина или обрнуто, оно што је на нашем телу дужина на географској карти би била ширина.

Земља је подељена на 24 часовне зоне због тога што толико сати има један дан. Свака часовна зона износи 60 минута или један сат. Већ смо научили да се замишљена линија која пролази кроз сва места у којима је подне у исто време назива подневник или меридијан. Пошто је немогуће рачунати време по локалном времену настале су часовне зоне. Локално време се рачуна на основу привидног преласка Сунца изнад тог места.

Провери знање кроз игру.

Лекције на сајту су бесплатне, кликом на оглас који се налази у лекцији омогућавате да тако и остане. Хвала.

Za vreme korišćenja bilo koje stranice na veb-sajtu egeografija.rs, možemo da sačuvamo određene informacije na korisnikov uređaj, putem „kolačića“ (eng. „cookies“).