Заштита природе

Кључни појмови:
Природна баштина
Природна добра
Загађење природе
Заштићена природна добра
Шумски екосистеми

Све природне специфичности Србије представљају богату и разноврсну природну баштину, геонаслеђе које је потребно сачувати.

Природна добра могу бити геолошка, геоморфолошка, педолошка и хидролошка, а заједно са археолошким налазиштима чине неодвојиву компоненту природне баштине. Друга важна компонента природне баштине је биодиверзитет, разноликост живих врста и екосистема

Када се говори о загађењу природе најчешће се мисли на загађење чији је узрок делатност људи. Велики удео у загађењу имају и различити природни процеси. Међутим, највеће загађење својим активностима изазива човек. Штетно деловање човека на природу може се делимично санирати измештањем фабричких постројења из насељених места, уградњом филтера за пречишћавање ваздуха на фабричким димњацима, изградњом постројења за пречишћавање индустријских и отпадних вода и слично. У циљу спречавања ерозије најефикасније је пошумљавање.

Најзначајније мере заштите природне средине огледају се у стварању заштићених подручја природе.

Заштићена природна добра у нашој земљи обухватају површину од скоро 5.500 km2Tо су предели, природни објекти и појаве са са посебним обележјима и значајем. Заштићена подручја могу бити национални паркови, паркови природе, предели изузетних одлика, строги резервати природе, специјални резервати природе, споменици природе и заштићена станишта.

Истражи на интернету које заштићено подручје се налази у близини твог насеља.

Као што је већ споменуто једна од главних компоненти природне баштине јесте биодиверзитет. Он обухвата разноликост врста, гена у оквиру јединки исте врсте, као и разноликост екосистема. Као једни од најбитнијих екосистема у сваком копненом пределу издвајају се шумски екосистеми.

Шумски екосистем

Скуп абиотичких фактора који формирају услове живота у једном оваквом екосистему јесте велики број фактора попут: типа подлоге, плодности и хемијске карактеристике земљишта, ваздуха, климатских фактора и слично. Карактеристични представници животне заједнице по којима су шумски екосистеми препознатљиви и који формирају изглед целог екосистема јесу велики број врста дрвенастих биљака, које прати огроман број врста из свих осталих царства живог света. Према томе, можемо рећи да се шумски екосистеми одликују великим биодиверзитетом.

Шумски екосистеми су најчешће угрожени услед неповољног антропогеног (човековог) утицаја. Он се најчешће испољава кроз процесе дефорестације (сеча шума), да би направили саобраћајнице, пољопривредна земљишта, насеља и остало. Индиректно загађење животне средине такође може имати негативни утицај на шумске екосистеме као што је загађење воде, ваздуха или земљишта (рафинерије, индустријски погони, депоније, медицински отпад и слично).

У нашој земљи шумски екосистеми који су одликовани као „вреле тачке“ биодиверзитета налазе се на планинама попут Шар планине, Проклетијама, Тари итд.

Провери знање кроз игру.

Лекције на сајту су бесплатне, кликом на оглас који се налази у лекцији омогућавате да тако и остане. Хвала.

Za vreme korišćenja bilo koje stranice na veb-sajtu egeografija.rs, možemo da sačuvamo određene informacije na korisnikov uređaj, putem „kolačića“ (eng. „cookies“).