Климатски фактори и климатски елементи

Кључни појмови:
Климатски фактори
Климатски елементи

На климу наше земље утичу различити климатски фактори: географска ширина, рељеф, распоред копна и мора, ваздушне масе из удаљених области, вегетација и човек.

Географска ширина је удаљеност од екватора и утиче на различити степен загрејаности површине Земље. Србија се налази на средини северног умереног топлотног појаса, тако да је у нашој земљи заступљена умерено-континентална клима.

Рељеф је битан климатски фактор. Надморска висина, планински венци и правац пружања речних долина утичу на температуру, количину падавина, ветрове и осунчаност. У нашој земљи високе планине на југу и западу отежавају продор топлих и влажних ваздушних маса са Јадранског и Егејског мора, док са друге стране пространа Панонска низија на северу омогућава продор хладних ваздушних маса са севере континента. Са порастом надморске висине, температура ваздуха опада.

Распоред копна и мора утиче на температуру и количину падавина. Због удаљености од мора клима Србије има континенталне одлике. 

На климу наше државе утиче и циркулација великих ваздушних маса. Са Атлантског океана стиже топлији и влажнији ваздух који доноси већу количину падавина, док топао и сув ваздух долази са југа, из Сахаре. У току зиме са подручја Сибира и Арктика продире хладан ваздух.

Податке о времену свакодневно прикупља Републички хидрометеоролошки завод.

Климатски елементи су:

Инсолација представља количину трајања Сунчевог сјаја изнад неког места. Мери се хелиографом а изражава се у сатима. Просечна годишња вредност инсолације за Србију износи између 1.500 и 2.200 сати. Супротно од инсолације је облачност. Најоблачније су планинске области, а највећу инсолацију има Панонска низија.

Температура ваздуха представља степен загрејаности ваздуха. Мери се термометром и изражава се у степенима целзијуса. Температура ваздуха се смањује од екватора према половима, као и са повећањем надморске висине. Просечна годишња температура ваздуха у Србији износи 10,6 степени Целзијусових. Најхладнији месец је јануар, а најтоплији јул.

Ветар представља хоризонтално кретање ваздуха. Настаје као последица кретања ваздуха из области вишег ка областима нижег ваздушног притиска. Брзина ветра се мери анемометром а изражава у метрима у секунди. Правац ветра се утврђује ветроказом. На територији Србије дувају западни ветрови који стижу са Атлантског океана. У зимском периоду доминира Кошава која дува са истока, кроз Ђердапску клисуру.

Падавине настају када капљице у облаку постану довољно тешке, и почну да падају на Земљину површину у течном или чврстом облику. 

Према месту настанка падавине могу бити:

  • високе (киша, снег и град),
  • ниске (роса, слана, иње и поледица).

Количина падавина се мери кишомером, а изражава у милиметрима. Падавине у Србији доносе стални западни ветрови са Атлантског океана. Просечна годишња количина падавина у Србији износи 896 мм, а место са највећом количином падавина је Јуник на Косову и Метохији. Сувље области са мање од 600 мм падавина налазе се на североистоку земље, у долини Јужне Мораве и делу Косова. 
Провери знање кроз игру:

Провери знање кроз игру.

Лекције на сајту су бесплатне, кликом на оглас који се налази у лекцији омогућавате да тако и остане. Хвала.

Za vreme korišćenja bilo koje stranice na veb-sajtu egeografija.rs, možemo da sačuvamo određene informacije na korisnikov uređaj, putem „kolačića“ (eng. „cookies“).