Миграције становништва

Кључни појмови:
Миграције
Емиграција
Имиграција
Мигрант
Унутрашње миграције
Спољне миграције

Кретање становништва са једне територије на другу назива се миграција. Напуштање територије (исељавање) је емиграција, а долазак на другу територију (усељавање) је имиграција. Учесник миграције назива се мигрант. За територију коју напушта је емигрант, а за територију на коју долази је имигрант.

Поред природног кретања становништва, миграције такође могу на неком подручју довести до раста или пада бројности становништва.

Унутрашње миграције обухватају сва миграциона кретања становништва унутар граница једне земље. Њима се не мења укупан број становника у једној земљи, али се врши значајна прерасподела становништва унутар постојећих граница.

Дневне миграције данас представљају један он најраспрострањенијих видова миграционог кретања становништва. Њихова појава везана је за крај 18. и почетак 19. века када је започео процес индустријализације. Због тога се јављају масовне миграције село – град, прво из непосредне околине а затим и из ширег окружења. Те миграције су се готову увек завршавале трајњим пресељењем, што доводи до процеса урбанизације. Урбанизација је процес настанка и развоја градова.

Спољне миграције представљају кретање становништва преко међудржавних граница, односно када им је полазиште у једној а, одредиште у другој држави. Оне према трајању могу бити привремене али најчешће су трајне.

На глобалном плану данас доминирају економске миграције из неразвијених делова света (Африке, Азије, Јужне Америке) ка развијеним деловима света (Европи, Северној Америци, Аустралији, Новом Зеланду, Јапану, Блиском Истоку). Као посебан феномен у оквиру миграционих кретања издвајају се миграције село – град, односно нарастање градова и стварање мегалополиса у неразвијеном свету.

Мегалополис

На простору наше државе најзначајнија миграциона кретања су село – град као и спољне миграције. Миграције из села у град доводе до демографског старења села. Спољне миграције представљају одлазак младог и школованог становништва у иностранство. Овај проблем није везан само за нашу средину, али се код нас највише испољио у Европи. Кроз “одлив мозгова“, који је углавном усмерен из неразвијених ка развијеним срединама, земље које примају овакво становништво остварују велику корист јер добијају школоване и обучене стручњаке у најбољем животном и радном добу. Са друге стране, земље из којих је овакво становништво отишло имају негативне демографске и привредне утицаје.

Провери знање кроз игру.

Лекције на сајту су бесплатне, кликом на оглас који се налази у лекцији омогућавате да тако и остане. Хвала.

Za vreme korišćenja bilo koje stranice na veb-sajtu egeografija.rs, možemo da sačuvamo određene informacije na korisnikov uređaj, putem „kolačića“ (eng. „cookies“).