Народна скупштина – сврха и надлежности

Циљ часа: Упознати ученике са сврхом и надлежностима Народне скупштине Републике Србије као највишег законодавног органа, те објаснити њену улогу у политичком систему и демократији.

Уводни део:

  • Упознавање с темом: Почети час постављањем питања ученицима: „Шта је Народна скупштина и која је њена улога у држави?“
    Објаснити да је Народна скупштина највиши орган законодавне власти у Србији, која има значајну улогу у креирању закона и контролисању извршне власти.
  • Циљ часа:
    Ученике треба упознати са сврхом и функцијама Народне скупштине, као и са њеним основним надлежностима.
  • Кратка интеракција:
    Поставити питање ученицима: „Шта мислите, који су основни задаци Народне скупштине?“ Дати време за кратке одговоре како би се ученици укључили у дискусију.

Главни део:

  • Народна скупштина је највиши орган законодавне власти у Србији. Њена главна улога је да представља интересе грађана и доноси законе који регулишу све аспекте живота у држави.
  • Поред законодавне функције, Народна скупштина има и контролне и друге надлежности, као што је надзор над радом Владе, усвајање буџета, избор високих функционера и доношење одлука о рату и миру.

Законодавне надлежности:
Доношење закона: Народна скупштина усваја законе који регулишу различите области живота, као што су здравство, образовање, безбедност, економија, итд.
Измене Устава: Народна скупштина има овлашћење да предлаже и усваја измене Устава Републике Србије.
Ратификација међународних уговора: Скупштина ратификује међународне уговоре које потписује Влада Србије.

  • Контролне надлежности:
    • Надзор над радом Владе: Народна скупштина има право да контролише рад Владе, расправља о извештајима о њеном раду и може да предложи разрешење чланова Владе.
    • Избор председника Републике и других високих функционара: Народна скупштина бира председника Републике и има овлашћење да га разреше ако прекрши Устав.
  • Друге важне надлежности:
    • Одлучивање о буџету и финансијама државе.
    • Одлуке о рату и миру, као и важнији међународни уговори.
    • Надлежност за избор чланова суда и других органа правде.

Процес рада: Народна скупштина ради на седницама, где народни посланици разматрају предлоге закона, дају амандмане, дискутирају и на крају гласају. Скупштина се састоји од више од 250 народних посланика који се бирају на општим изборима.

  • Законодавни процес: Објаснити како закон долази на дневни ред Народне скупштине, како се разматра у комитетима и како се коначно усваја. Пример: усвајање закона о заштити животне средине.

Пример из праксе:
Узети актуелан пример из рада Народне скупштине (нпр. усвајање закона о заштити животне средине или измена закона о радним правима) и објаснити како је закон дошао на дневни ред, који су били главни аргументи и који су ефекти тог закона на живот грађана.

Завршни део:

  • Поновити основне појмове:
    • Народна скупштина је највиши орган законодавне власти који доноси законе и контролише рад извршне власти.
    • Њене главне надлежности су законодавне, контролне и друге, као што су одлучивање о буџету и рату.

Дискусија:

  • Питање ученицима: „Како би изгледала Србија без Народне скупштине?“
    Подстакнути ученике да разматрају шта би се догодило ако не постоји институција која представља вољу народа и доноси законе.

Домаћи задатак: Истражити један закон који је недавно усвојен у Народној скупштини и написати кратак извештај о томе како је закон дошао на дневни ред, коју област регулише и који су били главни разлози за његово усвајање.

Провери знање кроз игру:

Za vreme korišćenja bilo koje stranice na veb-sajtu egeografija.rs, možemo da sačuvamo određene informacije na korisnikov uređaj, putem “kolačića” (eng. “cookies”).