Одговорност државе, организација цивилног друштва и појединца за постизање родне равноправности

Циљ часа: Циљ часа је да ученици разумеју улогу државе, организација цивилног друштва и појединца у процесу постизања родне равноправности. Они ће се упознати са основним принципима родне равноправности, значајем сарадње између различитих актера и практичним корацима који воде ка изградњи равноправног друштва.

Уводни део:

  1. Поздрав ученицима и увођење у тему:
    • Почети час кратким објашњењем важности родне равноправности у савременом друштву.
    • Поставити питање: Шта значи родна равноправност?
    • Пример из стварног живота (нпр. неједнакост у платама, различите прилике за мушкарце и жене у различитим областима).
  2. Презентација циљева часа:
    • Објаснити шта ће ученици научити и на који начин ће бити активни током часа.

Главни део:

  1. Објашњење појмова:
    • Родна равноправност подразумева стање у друштву у којем жене и мушкарци, без обзира на пол, имају једнаке могућности, права и обавезе. То значи да нема разлика у третману у било којој области живота, било да је реч о образовању, запослењу, правима на радном месту, здравственој заштити, или било којој другој области. Родна равноправност је основни принцип који се ослања на идеју да пол не би требало да буде фактор који утиче на појединачне изборе или могућности.
    • Родна неједнакост се односи на ситуацију у којој један пол има мање права, могућности или ресурса од другог. На пример, када жене имају мање могућности за напредовање у каријери, мање зарађују од мушкараца за исто радно место, или када имају ограничен приступ образовању или здравственој заштити у поређењу са мушкарцима. Родна неједнакост може бити последица различитих друштвених, економских и правних фактора који фаворизују један пол у односу на други.
    • Родни стереотипи су предрасуде или предосећаји који се односе на то шта се сматра “прикладним” понашањем, улогама или способностима за мушкарце и жене. На пример, стереотип да су жене боље у домаћинству или да су мушкарци бољи у техничким и лидерским улогама. Ови стереотипи могу бити ограничавајући и утицати на то како људи разумеју себе и других, те тако често доводе до дискриминације.
    • Родна дискриминација подразумева поступање против појединца на основу његовог пола, што доводи до неједнаког третмана. То може бити, на пример, ситуација у којој жена не добије исти напредак у каријери као мушка колега због њеног пола или када се мушкарцу одбије одређена могућност зато што се сматра да он није погодан за ту улогу због свог пола. Родна дискриминација је врста неправде која се заснива на родним стереотипима и предрасудама.
  2. Улога државе у постизању родне равноправности:
    • Законодавство и институције: који су закони који се баве родном равноправношћу (напр. Закон о равноправности полова, националне стратегије и акциони планови).
    • Образовање и јавна политика: како држава може утицати на образовање и информисање грађана о родној равноправности.
    • Подстицање економских и социјалних права: мера које држава може предузети у погледу рада, запошљавања и социјалне заштите.
  3. Улога организација цивилног друштва:
    • НВО (независне организације) и активизам: како организације које се баве заштитом људских права и родне равноправности помажу у подизању свести и промени друштвених ставова.
    • Образовање и истраживање: улога истраживања и едукације у оснаживању жена и подршци равноправности.
  4. Улога појединца у процесу родне равноправности:
    • Културни и друштвени ставови: како лични ставови и понашања могу утицати на друштво.
    • Пример појединца: како обичан човек може допринети родној равноправности кроз свакодневно понашање и изборе.
    • Значај подршке: како сви (мушки и женски) могу бити партнери у постизању равноправности.
  5. Разматрање примера:
    • Поставити питања: Како можемо као појединци или организације допринети родној равноправности?.
    • Дискутовати о стварним примјерима који укључују државу, цивилно друштво и појединце.

Завршни део:

  1. Резимирање најважнијих поука:
    • Направити кратку суму главних тачака које су разматране на часу.
    • Истакнути да је родна равноправност одговорност свих: државе, организација цивилног друштва и појединаца.
  2. Активност – завршно питање:
    • Поставити питање ученицима: Шта можемо као друштво учинити да унапредимо родну равноправност у будућности?
    • Охрабрити ученике да предложе конкретне кораке или акције које они могу предузети у свом окружењу.
  3. Закључак:
    • Подстакнути ученике на размишљање и акцију у свакодневном животу.
    • Позвати их да се активно укључе у стварање равноправног друштва.

Домаћи задатак:
Написати кратак есеј на тему: Како можемо као појединци допринети постизању родне равноправности?

Провери знање кроз игру:

Za vreme korišćenja bilo koje stranice na veb-sajtu egeografija.rs, možemo da sačuvamo određene informacije na korisnikov uređaj, putem “kolačića” (eng. “cookies”).