Падински процеси и рељеф настао деловањем воде, леда, ветра и човека

Кључни појмови:
Падински процеси
Флувијални облици рељефа
Крашки облици рељефа
Глацијални облици рељефа
Еолски облици рељефа
Утуицај човека на рељеф

Услед деловања силе Земљине теже, на падинама се покреће ситан материјал. Ако је нагиб већи кретање материјала је брже и може се нагло обрушити. Падински процеси узрокују денудацију, односно површинско спирање земљишта и огољавање стеновите подлоге. Падински процеси изазивају појаву клизишта и одрона. Највећи број клизишта у нашој земљи се јавља у Поморављу, Шумадији и Западној Србији.

Рељеф на простору наше земље је углавном настао деловањем воде, леда и ветра, а обликован је и деловањем човека.

Услед деловања речне ерозије и акумулације настали су флувијални облици рељефа. Својим ерозивним радом река продубљује речно корито и проширује речну долину, док акумулацијом настају аде и алувијалне равни. Равничарске реке вијугају по својој алувијалној равни, због чега настају меандри. Меандри су чести на Сави, Дунаву, Тиси, Великој и Западној Морави, док се на реци Увац налазе укљештени меандри. Клисуре и кањони су типови дубоких речних долина које су изградиле реке у брдским и планинским пределима. Најпознатије клисуре у Србији су Ђердапска, Сићевачка, Грделичка, Овчарско-кабларска и друге.

Ђердапска клисура

Растварањем кречњака настају крашки облици рељефа. У површинске облике крашког рељефа спадају шкрапе, вртаче, увале и крашка поља, док у подземне облике спадају јаме и пећине. Пећине и јаме су најбројније на простору источне Србије, а најпознатије су Ресавска, Рајкова и Злотска пећина. 

Глацијални рељеф је настао деловањем ледника и може се срести на Проклетијама и Шар планини. У глацијалне облике рељефа спадају циркови, валови и морене.

Рељеф настао радом ветра (еолска облици рељефа) најизраженији је у Панонској низији. Акумулацијом ветра настале су лесне заравни и пешчаре. Лесне заравни су ниски платои настали навејавањем и таложењем фине лесне прашине. Пешчаре су настале радом ветра и таложењем песка који су носиле велике панонске реке. Највећа пешчара у Србији је Делиблатска пешчара. У нашој земљи се могу срести и пешчане дине настале радом ветра, између којих се налазе међудинска удубљења. Када подземне воде избију на површину, у ова удубљења настају еолска језера. Најпознатије еолско језеро је Палићко.

Човек својим активностима утиче на промену рељефа: изградњом путева, пруга, тунела, градова, вештачких језера, рударских копова, изградњом канала и брана, сечом шума, исушивањем мочвара и на друге начине. 

Провери своје знање кроз игру:

Лекције на сајту су бесплатне, кликом на оглас који се налази у лекцији омогућавате да тако и остане. Хвала.

Za vreme korišćenja bilo koje stranice na veb-sajtu egeografija.rs, možemo da sačuvamo određene informacije na korisnikov uređaj, putem „kolačića“ (eng. „cookies“).