Постанак и распоред главних рељефних целина

Кључни појмови:
Постанак рељефних целина
Геотектонске јединице
Вулканизам
Земљотреси

Издизање планинских система Србије је последица сударања великих литосферних плоча – Евроазијске и Афричке.

У далекој геолошкој прошлости, на подручју данашње Србије налазио се праокеан Тетис. У њему се издигло најстарије копно на Балканском полуострву, Српско-македонска маса. Обухватало је средишњи део Србије уз ток Јужне и Велике Мораве, док се северно од њега налазило Панонско копно. Најзначајније обликовање рељефа почело је пре 60 милиона година, сударањем Афричке и Евроазијске литосферне плоче. Западно од Српско-македонске масе набрали су се Динариди, а источно Карпатско-балканске планине. Тада су настале и највеће котлине у Србији, Косовска и Метохијска.

Тектонским покретима долази до спуштања панонског копна на северу и ствара се Панонско море, које је било део Паратетиса. Временом је због издизања Алпа прекинута веза између Тетиса и Паратетиса, чиме је Панонско море претворено у језеро. Касније је вода Панонског језера отекла ка нижим областима на истоку, а на његовом месту је остала Панонска низија.

На основу развоја рељефа у Србији, можемо утврдити постојање неколико геотектонских јединица:

  • Динариди,
  • Вардарска зона,
  • Српско-македонска маса,
  • Карпатско-балканске планине,
  • Панонски басен и
  • Влашко-понтијски басен.

У далекој геолошкој прошлости јављале су се вулканске активности. Ти вулкани данас нису активни, а о њиховом постојању сведоче вулканске купе које можемо видети у централним, источним и јужним деловима Србије. Најпознатије угашене вулканске купе су Облик и Грот код Врања.

Како се Афричка плоча и данас константно помера ка северу у Србији се повремено јављају и земљотреси. Подручја са честим земљотресима су долина Велике Мораве, јужни делови Шумадије, област Копаоника, Пештерска висораван и јужни део Косова и Метохије.

Провери знање кроз игру.

Лекције на сајту су бесплатне, кликом на оглас који се налази у лекцији омогућавате да тако и остане. Хвала.

Za vreme korišćenja bilo koje stranice na veb-sajtu egeografija.rs, možemo da sačuvamo određene informacije na korisnikov uređaj, putem „kolačića“ (eng. „cookies“).