Циљ часа: Циљ овог часа је да ученици разумеју однос између појединачних права и општег добра. Ученици ће анализирати како права појединца могу бити усклађена са потребама и интересима заједнице и разматрати дилеме које могу настати када се ова два концепта нађу у сукобу.
Уводни део:
- Питања за мотивисање:
- Шта за вас значи појам људска права?
- Шта подразумевамо под општим добром?
- Да ли сте икада чули о ситуацијама када се права појединца сукобљавају са интересима заједнице?
- Објашњење теме: Права појединца су основна права која припадају свакој особи, као што су право на слободу, живот, приватност, слободу изражавања, итд. Опште добро, с друге стране, односи се на оно што је корисно и важно за цело друштво. У овом часу ћемо анализирати како ова два концепта могу бити усклађена и који су могући изазови када права појединца и опште добро дођу у сукоб.
Главни део:
Објашњење концепата:
- Права појединца:
Права појединца су права која припадају сваком човеку од рођења, а која су основа за личну слободу, достојанство и безбедност. Ова права се гарантују Уставима и међународним документима као што су Општа декларација о људским правима и Међународни пакт о грађанским и политичким правима. Они су од суштинске важности за осигурање основних људских слобода и правде у друштву. - Опште добро:
Опште добро подразумева заједничке интересе и потребе које су важне за све чланове друштва. То су услови који омогућавају нормалан живот у заједници, као што су здравствена заштита, образовање, безбедност и заштита животне средине. Опште добро не значи интересе појединаца, већ оно што користи свима у друштву.
Разматрање односа између права појединца и општег добра:
- Конфликт интереса:
Права појединца и опште добро могу се наћи у сукобу када права појединца угрожавају интересе друштва. На пример, право на слободу изражавања не може се користити за ширење мржње или насилног садржаја који угрожава безбедност других. У тим случајевима, мора се направити баланс између права појединца и општег добра. - Пример сукоба:
Размирице које настају када појединци захтевају права која могу угрожавати друштвену безбедност, као што су протесте који ометају јавни ред и мир, или појединачна права која могу довести до погоршања животне средине (нпр. права на власништво у контексту загађења). - Пример усклађивања:
Право на приватност и право на безбедност. У друштву је важно заштитити личну приватност, али такође је важно да постоје мере које обезбеђују безбедност свих грађана, као што су контрола оружја или право на надзор у одређеним ситуацијама.
Активност – рад у групама:
- Задаци:
Разделите ученике у групе и дајте им задатак да размотре следеће ситуације:- Група 1: Како поступити када се право на протест сукоби са правом других људи на мирно живљење?
- Група 2: Шта ако појединци злоупотребљавају своја права на слободу изражавања и тиме угрозе друштвену стабилност?
- Група 3: Како решити ситуацију када право на личну приватност угрози националну безбедност?
- Презентација резултата:
Након што групе заврше рад, свако представља своје закључке и предложене мере за усклађивање личних права и општег добра.
Завршни део:
Резиме:
- Права појединца су темељ сваког демократског друштва и гарантују личну слободу и достојанство. Међутим, ова права нису апсолутна и у одређеним ситуацијама могу бити ограничена како би се обезбедило опште добро.
- Опште добро се односи на оно што је важно за цео друштвени колектив, али понекад може доћи до конфликта између интереса појединаца и потреба заједнице.
- Баланс између појединачних права и општег добра је важан за праведно и стабилно друштво.
Питање за рефлексију:
- Како можемо као појединци и као чланови заједнице осигурати да наша права не угрожавају опште добро?
Домаћи задатак:
Напишите кратак есеј на тему “Како треба ускладити права појединца и опште добро?” Описати ситуацију у којој би права појединца могла бити у сукобу с општим добром и предложити решења која би могла омогућити баланс између ова два концепта.
Провери знање кроз игру: