Структура становништва Србије

Кључни појмови:
Биолошка структура
Полна структура
Старосна структура
Друштвено-економска структура
Верска структура
Образовна структура
Економска структура

Структура становништва Србије може бити биолошка и друштвено-економска.

Биолошку структуру делимо на полну и старосну.

У полној структури Србије већи је удео женског него мушког становништва. У млађем узрасту је више мушког становништва јер се роди већи број мушке деце. Касније се тај однос мења, па се број жена повећава у односу на мушкарце. Такав однос је последица веће смртности мушког становништва.

Старосну структуру становништва наше земље одликује високо учешће старог становништва. Просечна старост становника износи 43,3 године. Зајечарски округ има највише најстаријих становника, а највећи удео младог становништва има Рашки, Јужнобачки и Пчињски округ.

Друштвено-економска структура:

Срби су већински народ у Србији са 83,3 процената, а затим следе Мађари, Бошњаци, Роми, Словаци, Хрвати, Румуни, Црногорци, Буњевци, Русини, Албанци и други.

По верској структури највише има православаца, а затим следе католици и протестанти. Ислам је најзаступљенији на подручју Косова и Метохије.

По образовној структури највећи део нашег становништва има завршену основну и средњу школу, а високо образовање има око 11 процената становништва.

Удео радно активног становништва у 2011. години износио је око 41 проценат, а радно неактивног 59 процената, што показује економску структуру.

Провери знање кроз игру.

Лекције на сајту су бесплатне, кликом на оглас који се налази у лекцији омогућавате да тако и остане. Хвала.

Za vreme korišćenja bilo koje stranice na veb-sajtu egeografija.rs, možemo da sačuvamo određene informacije na korisnikov uređaj, putem „kolačića“ (eng. „cookies“).